Zdravljem do 100-te

Šta je predijabetes i kakve veze ima sa dijabetesom?

Na prvi pogled imaju nekih sličnosti, ali ustvari su to dva različita pojma, dva različita stanja. Predijabetes nije trend, nego faza pre razvoja dijabetesa koja nekada može da traje i godinama a da osoba ni ne zna da ga ima. 

Naime, u beta ćelijama Langerhansovih ostrvaca se stvara insulin, ali ćelije na njega ne reaguju adekvatno. Ćelije imaju receptore za insulin koji šalju signale ćelijskom zidu da propusti glukozu unutra, ali u ovom slučaju ti receptori ne rade kako treba nego su rezistentni na insulin. Ćelije su nam gladne, a insulin ostaje u krvi i nastaje hiperinsulinemija. 

Vremenom, beta ćelije pokušavaju da stvore što više insulina jer organizam oseća da mu insulin nedostaje i beta ćelije se uvećavaju a i povećava se njihov broj, sve dok ne dođe do njihovog potpunog izostanka. E, tu se već javlja dijabetes sa svim svojim simptomima i komplikacijama... Treba uzeti u obzir da i predijabetes ima 6 podgrupa, ali svima je jedno zajedničko, a to je mogućnost prevencije. Naravno, adekvatnom ishranom i vežbama. Ali i za to nam treba dobro znanje, jer nije sve na čemu piše 0% šećera, potpuno bez šećera...

Između ostalog... 

Za dijabetes se uglavnom veže pojam gojaznosti. Stereotip jeste da ko jede puno, pogotovo slatkiše, razvije na kraju dijabetes. Ne mora uvek tako i da bude.

Dijabetes tip 1 je bolest koja se dijagnostikuje uglavnom kod mlađih osoba, pretežno dečaka. A zašto? Zato što uzrok razvoja leži u faktorima na koje ne možemo da utičemo a jedan od njih je genetika. Još uvek nije u potpunosti razjašnjeno na koji način, ali naučno je dokazano da postojanje HLA D3 i HLA D4 tj. sistem leukocitnih antigena sa specifičnom abnormalnošću ima veze sa dijabetesom tip 1. No, ne znači da će svaka osoba koja ima ovu genetsku abnormalnost da razvije dijabetes. 

Još jedan od uzroka razvoja dijabetesa tip 1  jeste preosetljivost tipa 1, a to je tip alergijske reakcije kada T ćelije napadaju sopstvene ćelije pankreasa, a u pankreasu se stvara insulin. 

Kao posledica ovog uništavanja beta ćelija u pankreasu, insulina nema i ćelije gladuju jer nemaju energije. 

I šta se onda dešava? Naš organizam se bori i traži energiju na drugi način. Razlaže se masno tkivo tj. nastaje lipoliza i razlažu se mišići do proteina. Otud ustvari dolazi do gubitka težine (jer gubimo masti i proteine), a sa druge strane, i dalje smo gladni. Pa jedemo... I to se naziva polifagija. 

A šta se dešava sa glukozom iz krvi? Pa višak ide u bubrege i izbacuje se urinom, a šećer voli vodu, tako da sa sobom povlači i tečnost iz organizma, pa mnogo uriniramo. A s druge strane smo i žedni što je polidipsija. 

Začarani krug gde voda i hrana ne pomažu nego samo insulin koji će pomoći glukozi da iz krvi pređe u ćelije.

Tako da, nije loše nekada se zamisliti nad time što smo tzv. fit, a stalno gladni i žedni. :) 

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi
• Administracija

• Hipotireoza - bolest savremenog doba
• Švarc Barterov sindrom ili...
• Dijabetesna ketoacidoza - šta je i kako nastaje?
• Kako žvake utiču na nivo glukoze?
• Zašto nastaje gestacijski dijabetes?
• Dijabetes insipidus - ima li veze sa dijabetesom melitusom?
• Hipertireoza - uticaj hormona štitne žlezde
• Predijabetes - tihi uvod u dijabetes
• Ako smo mršavi, nemamo dijabetes. Ne mora da znači.
• Dijabetes - šta je i kako nastaje?

• Generalna [9]
• Zdravlje [1]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom